Kontakt telefon: 032 373 323 E-mail: sjpremija@gmail.com

image

Sime Sarage 10

32000 Čačak

Pon - Pet: 8:00-16:00

Subotom: 8:00-13:00

Kruška

Kruška (Pyrus) je rod drvenastih biljaka iz familije Rosaceae, čiji se istoimeni plodovi koriste u ishrani ljudi. Vrste ovog roda rastu u umerenim predelima Evrope, Azije i Afrike. Drveće je srednje visine, uglavnom listopadno, sa prostim i naizmenično raspoređenim
listovima (dužine 2-12 cm). Plod je specijalan oblik bobice.
Kruška je voćka veličinom slična jabukama. Za razliku od jabuka, kruške imaju koru koju je teže čistiti. Kora može biti žuta, zelena, smeđa, crvena ili pak kombinacija  svih boja Od krušaka se pravi i vrlo kvalitetna rakija – kruška (kruškovača), a najpoznatija kruškova rakija je od sorte viljamovke. Osim za rakiju, kruške se koriste i za pripremu kompota, džemova, pekmeza, slatka, kao i dodatak za razne voćne kolače i torte.

Postoji nekoliko hiljada vrsta krušaka a svaka je vrsta drugačijeg oblika, boje, veličine i ukusa. Razne sorte su dostupne tokom čitave godine,
iako im je prava sezona od sredine augusta pa do kraja oktobra.Plodovi krušaka su bogati mineralima: kalijem, fosforom, kalcijem, magnezijem, gvožđem i brojnim mikroelementima. Ima izuzetno mnogo vitamina, posebno vitamina A i C, većinu vitamina iz grupe B i D.

Zanimljivo je takođe da kruška sadrži više pektina od jabuke. Odličan je izvor dijetalnih vlakana koja lekovito deluju na probavni, a zatim i
na kardiovaskularni sistem. Kruške manje od drugog voća izazivaju alergiju. Korisne su u lečenju upale sluzokože, kolitisa, hroničnih oboljenja žučne kese, artritisa i gihta. Takođe mogu biti korisne u smanjenju visokog krvnog pritiska. Zbog lekovitog delovanja antioksidanata glutationa, smanjuju i rizik i od pojave moždanog udara. Kruška dobro reguliše nivo holesterola u krvi. Sadržaj antioksidanata u kruškama pomaže u zaštiti od štetnog delovanja slobodnih radikala i na taj način jača imunološki sistem. Neki izvori navode da kruška sadrži mineral bor koji ima sposobnost da zadrži kalcijum i tako smanji rizik od pojave osteoporoze.

Slatko voće vrlo brzo otklanja glad, a istovremeno daje snagu i potrebnu dnevnu energiju. Zbog velike količine kalcijuma koji sadrži, kruška je
voće koje se najviše savetuje deci i mladima. U sebi sadrži i sorbitol koji je koristan za jačanje zuba.Zahvaljujući prirodnom voćnom šećeru fruktozi i levulozi, prikladan je i za dijabetičare. Zbog svog osvežavajućeg delovanja sok od kruške može olakšati gorušicu.

Kada kupujete krušku potražite čvrste, ali ne pretvrde, glatke plodove, koji su bez oštećenja, bez tamnih mekanih delova i znakova plesni.

Boja kruške ne mora biti jednolična, već može sadržati crvenosmeđe delove ili smeđe tačke na kori koje su karakteristične za neke podvrste i često sadrže intenzivniju aromu.

Preporuke za gurmane

1. Kruške se mogu jesti same, ali odlične su u kombinaciji sa jakim sirevima kao što su gorgonzola i parmezan. Takođe, izvrstan su dodatak
jesenskim i zimskim salatama.

2. Pre upotrebe najbolje je oprati voće pod mlazom vode. Ukoliko kruške jedete sirove, jedite ih sa korom jer je bogata dijetnim vlaknima.

3. Ako imate nameru da ih kuvate, treba ih oljuštiti. Kruške nakon guljenja brzo menjaju boju pa im je potrebno površinu natrljati limunovim sokom ili ih staviti u limunom zakiseljenu vodu.

4. Kuvane kruške odlično idu uz slana jela od divljači i patke i uz dinstana jela od teletine.

Viljamovka

Viljamovka je jedna od najpoznatih i najboljih sorti kruške. Starija je sorta poreklom iz Velike Britanije. Viljamovka sazreva u drugoj polovini avgusta.  Plodovi su vrlo krupni do 230g. Stablo je visine do 9 metara, cvetovi su kod viljamovke bele boje a cveta u aprilu i maju mesecu. Osnovna boja ploda je svetlozelena – koja sazrevanjem prelazi u limun žutu ( razvijene su varijeteti koje budu crvenkaste boje). Na pokožici se uočavaju male smeđe pege

Santa Marija

Santa Maria je sorta kruške koja za berbu stiže polovinom avgusta. Poreklo je iz Italije (negde se može naći i podatak da je poreklom iz
Engleske). Ova sorta nastala je ukrštanjem tokom pedesetih godina 20 veka. Ima prijatan ukus, a sam plod nije previše sočan (ne curi kada se zagrize kao kod nekih sorti). Zbog takvih osobina ima stabilan udeo na tržištu , od sorti krušaka iz te grupe ona ja najpoznatija. Veličina plodova je srednja i kreće se između 150 i 250 grama. Ima veći broj sorti koji se mogu koristiti kao njeni oprašivači.

Kruška Santa Marija ima bujno stablo i rađa dosta dobro. Kao podloga se koristi sejanac divlje kruške, dok je potrebno korišćenje i nekog  posrednika (međukalema) koji se postavlja između kruške i podloge. Pored korišćenja sejanca kao podloge, može da se koristi i dunja, načešće MA, MC i BA-29.

Miris je slabo izražen, dok je meso ploda sočno i aromatično, bele boje. Površina plodova je glatka. Plodovi mogu da se čuvaju do tri meseca u hladnjačama, mada je neka preporuka da to ne bude duže od jedan i po mesec. Ipak ova sorta se najviše ceni kao stona i dobro se prodaje u  vežem stanju. Ukoliko se berba vrši sa ciljem skladištenja u hladnjači potrebno ju je obaviti pre nego plodovi u potpunosti sazore.

Abate fetel

Abate Fetel, stara francuska sorta, prisutna je i u mnogim zasadima krušaka u Srbiji, ali za razliku od evropskih zemalja, Fetelova je u Srbiji  manje zastupljena od Viljamovke i Santa Marije. Najviše se koristi kao treća sorta, odnosno, oprašivač…Abate fefel je otporan na bolesti i stetočine, dobar za rakiju, popularan kao izvozna sorta i duže se čuva od Viljamovke.

Karmen

Sorta kruške Karmen nastala je tokom selekcijskog projekta na Univerzitetu u Bolonji početkom 21. veka. Brza introdukcija sorte Karmen  astala je prevashodno iz razloga visokog potencijala rodnosti za ranu epohu dozrevanja-početkom avgusta. Cveta srednje kasno i kasno,  stovremeno kad i Vilijamovka. Najbolji oprašivači za ovu sortu su sorte Vilijamovka i Konferans. Plod je krupan, a oko 50 odsto pokožice  rekriveno je dopunskim crvenilom. Plod  ima izuzetno uravnotežen odnos kiselosti i slasti i namenjen je upotrebi u svežem stanju.

Plod je trajan i može se čuvati do 3 meseca. Bujna je sorta. Prvih godina je snažnog rasta mladara sve do ulaska u redovno plodonošenje. Pravilnom tehnologijom gajenja ove visokoproduktivne rane sorte, moguće je održavanje prinosa na 35 do 40 t/ha godišnje.

 

Turando

Voćne sadnice kruške, sorte Turandot je poreklom iz Italije. Spada u rane sorte a vreme zrenja je početak jula meseca. Ima srednje krupan plod težine od 140g-180 grama. Zleno žute je boje sa delimičnim crvenilom, pravilnog oblika. Meso je čvrsto i veoma sočno lepog ukusa. Stablo kod ruške Turandot je slabo do srednje bujno. Kruška Turandot ima odličan prinos i dobro održava rodnost. Ima dobru kompatabilnost sa dunjom pa se u zasade preporučuje sadnja na dunji BA-29. Plodovi se dobro čuvaju u hladnjači i dobro podnosi transport.