Kontakt telefon: 032 373 323 E-mail: sjpremija@gmail.com

image

Sime Sarage 10

32000 Čačak

Pon - Pet: 8:00-16:00

Subotom: 8:00-13:00

Šljiva (Prunus subg. Prunus) je podrod roda Prunus iz porodice ruža (Rosaceae). Pod šljivom se najčešće podrazumevaju sorte domaće šljive (Prunus domestica L.), koje su mnogobrojne.

Ishodni centri poreklja šljive su zapadna Azija i Evropa.

Plod šljive se pored jabuke smatra najkvalitetnijim kontinentalnim voćem. Sadrži 13-15% suve materija, 10-20% šećera, od organskih kiselina dominiraju limunska i jabučna (0,5-2,0%). Sadrži i pektinske materije kao i provitamin A, vitamine B i C.

Plod šljive služi u ishrani kao izuzetno bogat energetski izvor, u svežem stanju se može naći od sredina juna do polovine oktobra. Pored upotrebe u vežem stanju šljiva je pogodna i kao sirovina za sušenje i razne vidove prerade ( rakija, sokovi, marmelada itd.).

 

Šljiva je najznačajnija voća vrsta u Srbiji. Uspeva u brdsko-planinskom području gde se najviše i gaji. U gajenju dominiraju autohtona-rakijske sorte koje su veoma nestabilne oscilirajuće rodnosti i kvaliteta ploda. Učešće veoma cenjene sorte Požegače se iz godine u godinu smanjuje zbog njene izržene osetljivosti na virus šarke šljive (Plum pox virus).

Sorte koje dominiraju u komercijalnim zasadima su: Stenli, Čačanska rodna, Čačanska lepotica, Čačanska rana, Valjevka, a sporadično se sreću i Rut gešteter, Kalifornijska plava, Nada, i dr. Šljiva je vrlo cenjena u našoj narodnoj kuhinji i medicini, te ima široku upotrebnu vrednost. Osim kao svež i sušeni plod za sebe, dodatak za slatka jela, šljiva je jedno od voća koje se neretko upotrebljava i za jela sa mesom, kao dodatak, preliv ili nadev.

Stenli (Stanley)

Potiče iz SAD, nastala ukrštanjem sorti Aženka i Džinovka. Kod nas spada u grupu vodećih sorti. Sazreva u drugoj polovini avgusta i početkom septembra. Srednje bujnog stabla sa širokopiramidalnom krunom i retkim ramenim granama. Cveta srednje pozno i osetljiva je na pozne rolećne mrazeve. Rađa redovno i obilno. Obilnu i redovnu rodnost postiže uz obaveznu i redovnu rezidbu, na strukturnim, plodnim, blago kiselim i mereno vlažnim zemljištima. Tolerantan je prema šarki šljive i otporan na plamenjaču, rđu i sušu. Plod je krupan, izduženo-ovalan. Pokožica je tamnoplave boje sa obilatim pepeljkom. Ovo je sorta kombinovanih svojstava( koristi se i kao stona sorta i za sve vidove prerade).

 

Čačanska rodna

Nastala je ukrštanjem sorti Stenli (Stanley) i Požegača. Stablo je srednjebujno. Krošnja je srednje gustine, piramidalna do široko piramidalna pod teretom plodova. Zbog velikog potencijala rodnosti obavezna je jaka rezidba. Cveta srednje rano istovremeno sa Čačanskom ranom i Čačanskom lepoticom. Samooplodna je, zameće i do 40% plodova. Sorta izuzetnog rodnog potencijala, koji dolazi do izražaja pri primeni kompletne agro i pomotehnike. Dosta je osetljiva prema prouzrokovaču plamenjače (Polystigma rubrum Pers.) i rđe šljive (Puccinia pruni  pinosae Diet.), a srednje osetljiva prema virusu šarke šljive (Plum pox virus). Sa sejancem dženarike ispoljava odličnu kompatibilnost. Plod je sitan do srednjekrupan (26,4 g, može dostići i preko 40 g), jajastog oblika.Pokožica je tanka, čvrsta,plava, sa obilnim pepeljkom. Meso je čvrsto, žuto, vrlo sočno, slatko-nakiselo,aromatično. Sazreva krajemavgusta i početkom septembra.Plodovi dobro podnose transport.Veoma je rodna
sorta, pogodna za sušenje, preradu i svežu potrošnju.

 

Čačanska lepotica

Stablo je srednjebujno na podlozi sejanac dženarike. Krošnja je rastresita, piramidalna i velikog potencijala rodnosti. Cveta srednjerano, stovremeno sa Rut geršteterom (Ruth Gerstetter), Čačanskom rodnom, a 1-3 dana pre Stenleja (Stanley). Samooplodna je sorta.

Prorodi u drugoj ili trećoj godini. Rađa redovno i obilno u svim agroekološkim uslovima. Relativnoosetljiva prema prouzrokovačima plamenjače (Polystigma rubrum Pers.) i rđe (Puccinia pruni spinosae Diet.) šljive, pa se mora redovno štititi od ovih bolesti. Nije osetljiva prema rouzrokovačima truleži ploda i cveta (Monilinia laxa Aderh et Ruhl.). Prema virusu šarke šljive (Plum pox virus) je tolerantna. Kompatibilnost sa podlogama za šljivu je odlična. Plod je sitan do srednjekrupan, zavisno od rodnosti (30-40 g). Pokožica je tanka,tamnoplava, sa srebrnastim pepeljkom. Meso je zelenkastožuto, čvrsto, sočno, slatko-nakiselog ukusa. Sazreva srednjerano (krajem jula ili početkom avgusta). Plodovi su čvrsti i dobro podnose transport.

 

Valjevka

Stvorena je ukrštanjem sorti Aženka (Agen 707) i Stenlej (Stanley). Stablo Valjevke je srednjebujno, sa dosta gustom piramidalnom krošnjom veta srednje pozno, nešto posle Stenleja. Samooplodna je sorta. Rano prorodi (u drugoj ili trećoj godini po sadnji). Rađa redovno i obilno. Da bi se dobio dobar kvalitet plodova, obavezna je redovna i oštra rezidba (ima veliki rodni potencijal). Srednje je osetljiva prema prouzrokovačima plamenjače (Polystigma rubrum Pers.) i rđe (Puccinia pruni spinosae Diet.) šljive. Osetljiva je prema prouzrokovaču monilije cveta (Monilinia laxa ) a relativno otporna prema truleži plodova. Tolerantna je prema virusu šarke šljive (Plum pox virus).

Plod je srednje krupnoće do sitan, zavisno od prinosa (prosečno 30 g), iako varira od 22 do 40 g. Ovalnog je oblika, sužen prema peteljci. Pokožica je srednje debljine, čvrsta, atraktivne plave boje, sa obilnim pepeljkom. Meso je žuto, čvrsto, sočno, izvrsnog slatko-nakiselog ukusa. Sazreva krajem avgusta i početkom septembra, nešto pre Požegače. Odlično podnosi manipulaciju i transport. Vrlo je rodna sorta, tolerantna prema virusu šarke šljive i pogodna za sušenje. Daje vrlo kvalitetnu suvu šljivu za 65% krupniju od Požegače. Od 3,3 kg sveže dobije se 1 kg suve šljive.

 

Nada

Sorta Nada je nastala hibridizacijom sorti Stenlej (Stanley) i Skolduš (Scoldus). Stablo Nade je slabije bujnosti sa dobrom arhitekturom i otvorenim uglovima grananja. Krošnja je srednje gustine. Obzirom na bujnost pogodna je za zasade sa manjim razmakom sadnje. Cvetanje je pozno. Samooplodnjom se ostvaruje 13% finalno zametnutih plodova. Rano prorodi i obilne je rodnosti. Sorta je tolerantna prema virusu šarke šljive (Plum pox virus), a ispoljava blagu osetljivost na prouzrokovače plamenjače i trulež plodova.

Plodovi su srednje krupni do krupni (40−50 g), eliptičnog su oblike, tamno plave boje koju prekriva obilni pepeljak. Plodovi su atraktivnog izgleda, ukusni i dobrog kvaliteta. Mezokarp je žute boje, umereno čvrst, sočan i aromatičan. Plodovi su pogodni za svežu potrošnju i preradu. Plodovi ove sorte u našim ekološkim uslovima sazrevaju sredinom avgusta. Obzirom na kvalitet plodova i ostale karakteristike, očekuje se da će ova sorta u narednom periodu pronaći i zauzeti značajno mesto u sortimentu šljive u Srbiji.